Sedeo sam tiho u kolima, u posebno neobjašnjivom ponedeljku, u neverovatnom saobraćaju, i iznenada primetio da se miris kafe kreće prema meni. To je bilo dvojako – i iznenađujuće i čudno. Koja ulica treba da miriše na kafu?

Zanimljivo, počeo sam da tražim izvor i uskoro sam otkrio da je prljavi štand bio ugnežden u uglu ulice, i prodavao specijalnu filter kafu.

Poražen neinteresantnim objašnjenjem, okrenuo sam se i otišao. Miris nije. Malo mi je smetao. U tom okruženju osećao se previše.

Oh, ti pojednostavljeni komadu lepote, ti ne pripadaš ovde. Ti pripadaš čašama u kućama usamljenih srca, koja su pobedila i izgubila. Ti pripadaš hladnim zimama i teškim padinama. Ti pripadaš pismima pisaca koji pišu u dva sata ujutru, i koji su previše umorni da organizuju svoje misli. Pripadaš jutarnjoj projekciji gitariste koji želi da usavrši svoju kompoziciju za scenski nastup sledeće nedelje. Ti pripadaš usijanim usnama i praznoj glavi bespomoćnog učenika koji ne zna kako će proći kroz sledeći semestar živ.

Depresija
Depresija

Pripadaš mračnim večerima sećanja i nostalgije; obojenim stolovima i beskrajnim razgovorima.

Koliko god da pokušavaš, nikada nećeš pripadati ovde, gde dim i čađ oštre tvoju lepotu; gde čekanje zadaje ljudima glavobolje; i gde je potrebna hrabrost da ostanu zdravi usled neprekidnog trkanja zauzetih putnika – pomislio sam.

Zbog čega se ovih dana, svako i svi ne slažu? Zašto sve lepo dolazi sa pogrešnih mesta?

Dobro jutro – ne pripada radiju. Pripada toplim susedima koji su voljni da jedni drugima daju ključeve svojih kuća.

Hvala vam – ne pripada bankomatima. Pripada očima deteta kome je otac samo kupio igračku koju je oduvek želelo, iz trgovine preko puta.

Dobro došli – ne pripada otiračima. Pripada rukama dugo izgubljenog prijatelja kada se slučajno sudari sa vama.

Poljupci – ne pripadaju emotikonima na mobilnim telefonima. Oni pripadaju posledicama priznanja tajni pod zvezdanim nebom.

Miris ruža ne pripada precenjenim rolnama papirnih maramica. Pripada starim slovima i otvorenim vrtovima…

Ništa što vidim ne pripada tu gde ga vidim. Ili, možda ja više ne pripadam ovde?

Categories: Priče

Nirvana

Nepopravljivi entuzijasta... :)

0 Comments

Leave a Reply

Avatar placeholder

Your email address will not be published. Required fields are marked *