Nekada davno, u selu pod nazivom Život, živela su dva prijatelja – Ljubav i Poverenje. Bili su nerazdvojni. Izuzetno srećni što su zajedno, brižno su negovali svoje prijateljstvo, pa je taj odnos bio slađi od šećera. Svako je pozdravljao taj par, i bio oduševljen njihovom povezanošću.
Vreme polako prolazi i priča se nastavlja, ali se stvari počinju menjati. Jednoga dana, Ljubav upoznaje stranca kome je ime Ego.
Od tada, lagano ali sigurno, rastura se čvrst odnos između Ljubavi i Poverenja. Ljubav je postala netolerantna, dok je Poverenje molilo da poštuje njegova osećanja i njihovo prijateljstvo.
Još malo kasnije, Ljubav, pod uticajem Ega, počinje da uzima druge ljude „zdravo za gotovo“. To je izgledalo tako što nije poštovala one koji su je poštovali, a Ego je govorio da je takvo ponašanje u redu, da nije ništa loše, te da je Ljubav u pravu a da su svi oko njega pogrešni. Tako je Ego ispunio srce Ljubavi velikim ponosom. U to isto vreme, Ljubav i Ego upoznaju Ljubomoru.
Ljubav je pokušavala da pogleda u sebe i da objasni svoje postupke, ali Ego ga je u tome uvek uspešno sprečavao. To je potrajalo sve do trenutka dok se nije pojavilo Opraštanje. Ono je Ljubavi dalo neki čudan mir, i pomoglo joj je da pronađe utehu. Ljubav je za utehom očajno žudela.
Postepeno, Ljubav počinje da se ponaša kao džentlmen, što je zapravo njeno pravo lice. Na zahtev Opraštanja, Ljubav pronalazi sve ljude koje je povredila u prošlosti i moli za milost. Međutim, on je sada bio ponizan od strane ljudi koji su ga nekad poštovali. Tada je usledilo razočaranje i šok, jer Ljubav saznaje da se u njihova srca uselila Mržnja, jedan novi stranac u priči.
Ono što je najviše slomilo Ljubav je činjenica da su njegovi prijatelji Ego i Ljubomora zamenili strane i sada su bili u društvu sa Mržnjom. Svi zajedno, uživali su u gostoprimstvu ljudi koji su nekada iskreno voleli dva nerazdvojna druga, Ljubav i Poverenje.
Tada se javljaju sećanje i nostalgija, te Ljubav shvata koliko je izgubila time što je ostavila Poverenje i prihvatila Ego i Ljubomoru. Ljubav ga je tražila, ali ga nigde nije mogla naći. Jednostavno, Poverenje je otišlo. Sve to je gledao Oproštaj i posmatrao kako srce Ljubavi krvari zbog svog starog prijatelja. Oproštaj je bio srećan, jer je Ljubav prikupila hrabrost da potraži pomilovanje! Oproštaj je bio siguran da Ego, Ljubomora i Mržnja nikada neće moći da pobede Ljubav, upravo zbog jedinstvenosti i saosećanja.
Ipak, nije bilo dovoljno utehe da se Ljubav smiri. Osećala je krivicu i strah, međutim, bez obzira na sve to, Ljubav je osećala zahvalnost prema Oproštaju, jer ju je on vodio kroz patnju i bol.
Da li je potrebno da kažemo, nakon toga, Ljubav i Oproštaj, živeli su srećno zauvek.
Sakshi A Mattoo
0 Comments