Savremeno doba nametnulo je prosečnom čoveku veoma brz tempo života. Može se slobodno reći da je to brzina življenja od 300 na sat, jer je fokus najčešće na karijeri, a pored toga, tu su i obaveze prema porodici ili prijateljima… Sve u svemu, malo nam sati u danu ostaje da budemo srećni, jer jednostavno nemamo vremena za to.

Sreća i zadovoljstvo su osećanja suprotna tuzi i praznini. Ali, da bismo se osećali ispunjeno, nije neophodno da sve funkcioniše cakum-pakum, već da naučimo da budemo srećni. „Treba imati nekakav talenat za sreću…“ – napisao je davno Jovan Dučić, a mi ćemo dodati da je ključ u tome da uvek težimo boljem, ali i da na pravi način vrednujemo ono što već imamo u svom životu.

Ipak, neki ljudi upadaju u zamku loših osećanja, previše razmišljanja ili usamljenosti. To najčešće vodi lošem raspoloženju, koje se ponavlja iz dana u dan. I tako sedmicama, pa čak i mesecima… Ponekad osećamo da smo bespomoćni, da je sve beznadežno i bez smisla, uznemireni smo, smanjena nam je koncentracija i fokusiranost u razmišljanju… Poremeti se ritam spavanja ali i ishrane, pa spavamo premalo ili previše i isto tako se i hranimo…

mafini
mafini

Kako izaći iz začaranog kruga?

Postoji dosta načina na koje se možemo boriti protiv ovog ružnog osećanja koje se naziva depresija. Možda je najlakše popiti lekove, ali postoje i alternativne varijante kako da se suprotstavimo neželjenim simptomima i ponovo budemo srećni i zadovoljni.

Mi ćemo govoriti o ishrani i koliko je ona važna, najpre u prevenciji nastanka depresije, a potom i u ublažavanju njenih manifestacija.

Pođimo najpre od toga šta ne bi trebalo konzumirati. Takozvana „brza hrana“ je na visokom mestu na našem spisku i trebalo bi je izbegavati. Pored poznatih štetnih dejstava na naš organizam, ona često sadrži i hemijske sastojke i konzervanse koji mogu da naruše hemijske procese u mozgu. Ako često konzumirate kafu ili alkoholna pića, to vam svakako nije dobra navika. Previše kofeina može da izazove anksioznost i razdražljivost kod nekih ljudi, dok alkohol direktno može da uzrokuje depresiju, jer njegovom upotrebom, kratkotrajno ćete biti srećni a posle ćete upasti u još dublju tugu. Šećeri se takođe ne preporučuju, gazirana pića, kao i prerađeni ugljeni hidrati (belo brašno), koji podižu nivo šećera u krvi i tako utiču na učestale promene raspoloženja i nervozu.

Dakle, šta je to što možemo pojesti i na pravi način se suprotstaviti depresiji?

Da bismo shvatili kako hrana funkcioniše kada je u pitanju naše raspoloženje i naš proces mišljenja i koncentracije, razjasnićemo par stvari.

Naime, postoje supstance, pod nazivom neurotransmiteri, koje imaju važnu ulogu u popravljanju raspoloženja, a to su serotonin i norepinefrin. Oni su vrlo bitni u regulisanju sna, seksualne želje i apetita. Dakle, najbolji način da pomognemo sebi jeste da povećamo nivoe serotonina i norepinefrina u organizmu. Tu na scenu stupa hrana – počnimo da unosimo dovoljne količine aminokiselina iz kojih se stvaraju ove supstance i druge nutrijente koji će potpomognuti taj proces.

Šta to praktično znači, kako da se hranimo da bismo bili srećniji?

Najpre, potrebno je mudro izbalansirati ishranu. Potrebna je dovoljna količina minerala i vitamina, posebno B kompleksa, sa unosom proteina barem dva puta dnevno. To bi značilo da moramo unositi sirovo voće i povrće, neprerađene cerealije, crni hleb i testenine, jezgrasto voće i semenke…

Da li ste znali da je kod Eskima depresija nepoznata bolest? Pogađate li zašto? Zato što je na njihovom jelovniku najčešće zastupljena riba! Balansiranim unosom omega 6 i omega 3 masnih kiselina, koje se nalaze u najvećoj koncentraciji u morskim ribama, postiže se bolje funkcionisanje supstance serotonin, koji je odgovoran za dobro raspoloženje.

Trebalo bi smanjiti unos „kisele hrane“, odnosno one koja povećava kiselu reakciju u organizmu, jer bismo postali depresivni, umorni i nervozni. Hrana biljnog porekla stvara baznu reakciju, dok hrana životinjskog porekla inicira kiselost u organizmu. Odnos u kome unosimo kiselu i alkalnu hranu trebalo bi da bude 30% prema 70% u korist hrane biljnog porekla.

Kada govorimo o unosu ugljenih hidrata, njih bi trebalo ograničiti na složene, odnosno, krompir, hleb od celog zrna žitarica, testenine i mahunarke. U ovom slučaju, zbog osobine da se šećer polako razgrađuje i otpušta u krv, nećemo imati nagle skokove i padove glukoze u krvi, što može uzrokovati neželjene promene raspoloženja.

Slatkiše zamenite voćem i uzimajte ga obično za užinu, što bi značilo da bi trebalo da imate pet obroka dnevno. Smanjite unos svih namirnica sa kofeinom, ili ih uzmite posle glavnog obroka. Još bolja opcija jeste da, ako pijete više kafa dnevno, zamenite ih kafom bez kofeina.

Grickajte kokice, krekere, imajte pri ruci uvek hleb od celog zrna žitarica, ovsene pahuljice, belance, kačkavalj i ćuretinu – ovo su još neki vaši dobri „saveznici“ u borbi protiv loše volje.

Piti dosta vode, takođe je odličan savet u borbi protiv depresije putem pravilne ishrane. Naš organizam, bez stalnog unosa vode, isto je što i ustajala bara. Dakle, neophodno je da se stalno okrepljujemo svežom vodom.  

I imajte na umu, načina za borbu protiv depresije ima dosta, ali je ključni faktor u vama, morate odlučiti da želite da budete srećni i da hoćete da se oslobidite neprijatnih osećanja koja vam narušavaju kvalitet života.


Nirvana

Nepopravljivi entuzijasta... :)

0 Comments

Leave a Reply

Avatar placeholder

Your email address will not be published.