Savremeni svet u očima hipika

“Harmony and understanding
Sympathy and trust abounding
No more falsehoods or derisions
Golden living dreams of visions
Mystic crystal revelation
And the mind’s true liberation
Aquarius
Aquarius…”

Ljubav i Mir .. – pomislite sada, u ovom trenutku, koliko je ceo svet daleko od te divne ideje, mladih ljudi iz 60-ih godina prošlog veka? Pitate li se, kakva bi bila planeta i kakvi bi ljudi bili, da je ta čuvena zamisao pobedila?

Kako bismo izgledali, kakve porodice imali, na kojim poslovima radili, da li bismo verovali u novac kao najvišu vrednost ili cenili vrednost bića – svakog čoveka ponaosob? Da li bismo meditirali svakoga dana, putovali na Daleki istok u potrazi za duhovnim mirom ili trošili mnogo zelenih novčanica na materijalne stvari koje nam u suštini i nisu potrebne…

Zamislite svet da je zaživela ideja „Vodite ljubav a ne rat!“

Na ulici, svi bismo imali duge, divlje, razbarušene kose, a na nama bi bile cvetne košulje, teksas farmerke, kožne sandale, mnogo šarenih detalja i raznih ukrasa – perli, bedževa… Niko ne bi nosio kratku kosu, jer bi ona značila da pripadamo građanskom mentalitetu. Verovali bismo u slobodu, gajili naklonost prema prirodi, a rodna razlika bi bila ukinuta – i momci i devojke obučeni sasvim isto – duga kosa i farmerke! Ono što hipici svima pokazuju, pre svega svojim izgledom, jeste da su deca a ne žene i muškarci.

Slušali bismo rock muziku, i „hodali a ne trčali“, „voleli a ne tolerisali“, „otkrivali umesto da učimo“, i „živeli a ne preživljavali“… Kada pročitate ovo, zapitate li se da li: savremen čovek upravo vrtoglavo juri kroz život i stalno se žali na kratak dan i nedostatak vremena i da je upravo zbog toga stres postao „glavni ubica“ ljudi? Upitate li sebe, da li moderna individua 21. veka toleriše i prihvata a da pri tome čak i ne voli i ne razume nekoga ili nešto i da li je to normalno i zdravo? Da li se previše uči „napamet“ – pri tome ne mislimo na fakultete, već na učenje o životu – da li samo „slepo“ usvajamo već nametnute vrednosti društva, kao obrazac koji je pripremljen za nas? I na kraju, da li živimo ili preživljavamo – mislimo da je odgovor jednostavan, jer se masa ljudi bori za materijalnu egzistenciju što svakako usporava ili sasvim onemogućava duhovni razvoj.

Sex ne bi bio tabu tema, a možda bismo videli parove kako slobodno, čak i na ulici vode ljubav… Jer, ako želimo vezu sa prirodom, onda se zapitajmo – postoji li nešto prirodnije od seksa i iskazivanja privlačnosti i emocija prema nekome? Da li je taj divni čin isključivo za 4 zida? Seksualna revolucija bi danas bila uobičajena sloboda i pravo da se voli i bude voljen.

U ovom trenutku, ne bismo imali ratove u  Iraku i Siriji, Avganistanu i Ukrajini, na primer… Vladali bi Ljubav i Mir, a pasivnim otporom i nenasiljem suprotstavljali bismo se svakoj vrsti agresivnosti… Da, vodili bismo ljubav a ne rat…

Životi bi nam bili ispunjeni koncertima, zabavama, paradama, nizom različitih svetkovina i dešavanja, a sve bi se razlikovalo po tome što se takvi događaji ne bi vezivali za tradicionalno važne datume. Ne bi postojala stroga pravila niti propisi koji bi se morali poštovati…

Da su hipici pobedili, život bi nam bio igra, jer upravo element igre je najvažniji i svako može da se ponaša prirodno, spontano i slobodno…

U današnjem svetu smo zarobili sebe i postali robovi vrednosti u koje možda ni sami ne verujemo… Ali, većina veruje (ili misli da veruje), pa svi idu istim putem…

Eh, da su samo hipici pobedili… 😊