Slobodno možemo reći da je hronični umor bolest savremenog čoveka. Ako vam se neko požali da je stalno umoran, možda ćete pomisliti da se radi o razmaženoj osobi, koja je izmislila taj problem, zato što joj je teško da izvršava svoje obaveze. Ipak, radi se o realnom problemu, koji traje mesecima i čini da smo bezvoljni čim se probudimo, nedostaje nam energija za svakodnevne obaveze, prilikom rada pravimo greške, opada nam koncentracija i na kraju, mi više ne uživamo u životu kao pre pojave simptoma hroničnog umora.
Logično je da se umor leči odmorom. Ali, ovde to nije slučaj. Pojedini ljudi osećaju manjak energije zato što previše rade, ali isto tako na taj problem se žale i osobe koje ništa ne rade. U prvom slučaju, do hroničnog umora može da dovede prebukiranost poslom i obavezama, a u drugom, usamljenost i dosada.
Neka od sprovedenih istraživanja na ovu temu govore nam da su uzroci hroničnog umora u samo tri odsto slučajeva problemi u ličnom i profesionalnom životu, u 16 odsto slučajeva po sredi je neko oboljenje, a u 23% za umor je odgovorna naša psiha.
Da li ste znali da i zabrinutost može da vas umori i to mnogo više nego da radite neki fizički ili umni posao? Mišljenja lekara su da o neprijatnim stvarima ne bi trebalo misliti duže od petnaest minuta, a ako se prepustimo brigama u trajanju od sat vremena to je kao da smo radili čitav jedan dan. Ovaj podatak sasvim lepo ilustruje koliko mentalne energije nam troše brige i strepnje, pa se zbog toga i naše telo oseća bez snage.
Sa druge strane, osoba koja radi lagan i dosadan posao, ponavljajući jedne te iste radnje, lakše će se umoriti od čoveka koji obavlja teži posao koji je zanimljiv. Pri tome, vodite računa da svaki dan provodimo na svom radnom mestu, pa se tako možemo umoriti i od posla koji ne volimo.
Stres je svakako veoma bitan uzrok hroničnog umora. Prosto je nemoguće izbeći emotivnu napetost, jer nas pritiskaju kratki rokovi, nervozni šefovi, okolina koja nema razumevanja, porodica koja ima svoje prohteve, slobodno vreme koje ili nemamo ili smo zaboravili u njemu da uživamo – sve to vodi da mi umorni kažemo: „Ja stvarno ne mogu više!“
Šta oseća osoba koja pati od sindroma hroničnog umora? Blago povišena temperatura, bol u mišićima, povećani limfni čvorovi, poremećaji u varenju, otečeni zglobovi, hroničan bol u grlu, glavobolje protiv kojih lekovi ne pomažu, učestale prehlade – ukoliko osećate neke od ovih simptoma, to može biti alarm vašeg tela koje vas upozorava da nešto treba promeniti.
Ljudi imaju svoje odbrambene mehanizme, odnosno ne žele da se suoče sa tim da imaju problem, pa će za svoje stanje umora okriviti promene vremena, nedostatak novca, zabrinutost zbog političke i ekonomske situacije, loš san… Jer, uvek je tako lakše, nego pogledati problemu u oči i tražiti rešenja koja će pomoći da nam bude bolje. Za početak, napravite spisak stvari koje vam oduzimaju energiju i onih zbog kojih osećate priliv mentalne i fizičke snage. Nemojte preuzimati na sebe više obaveza na uštrb slobodnog vremena, jer novac svakako nije vredan hroničnog umora. Kada obavljate svoje poslovne obaveze, fokusirajte se na sam zadatak, a ne na rokove, jer će vas to samo opterećivati.
Isplanirajte svoje dane, u kojima bi moralo biti mesta za redovno spavanje, bavljenje nekom vrstom fizičkih aktivnosti, ili jednostavno šetajte, pošto je dokazano da lagana šetnja umanjuje mentalni premor.
Vikende nemojte propuštati, jer oni su pravi melem za dušu. Ako organizujete odlazak na piknik, gde ćete roštiljati u prijatnom društvu, sasvim je sigurno da ćete akumulirati pozitivnu energiju, odnosno, „napuniti baterije“. Umesto toga, zamislite obrnutu situaciju: za vreme subote i nedelje, vi ste doneli posao kući, koji ćete tada završavati. Kada se posle takvog vikenda pojavite u ponedeljak ujutru na poslu, kako ćete se osećati, i kakvi će vaši radni rezultati biti te radne sedmice?
Iz svoje okoline „eliminišite“ ljude koji vam oduzimaju energiju jer su stalno negativni, uvek se na nešto žale, i nikada im ništa nije po volji. Okružite se optimistima, koji misle i rade pozitivno, pa će ta energija preći i na vas.
Uvek je preporučljivo upražnjavati jogu i meditaciju, što vodi postizanju idealne ravnoteže duha i tela, a prijaće vam i masaža kao i akupunktura.
Ipak, pre svega toga, pogledajte se u ogledalu i zapitajte: „Šta to sa mojim životom nije u redu? Šta me je to činilo srećnim, a sada me umara? Koje su to obaveze, ljudi, situacije koje mi kradu energiju?“
Pošto identifikujete uzroke hroničnog umora, možete početi da radite na njihovom ublažavanju, dok ne dođete do toga da ih sasvim eliminišete. Onda ćete ponovo osetiti da je život lep, ali se naoružajte strpljenjem, jer niste postali hronično umorni preko noći, pa će biti potrebno vreme da opet postanete „oni stari“, ljudi koji sa lakoćom izvršavaju obaveze i uživaju u životu.
0 Comments