Svi znamo za čuveni epitaf “Ubi me prejaka reč”. Da li ste razmišljali da kreativno pisanje postaje kao terapija za mnoge ljude?
Reči imaju moć. To ne bi trebalo da zaboravimo. Kao što reč može da “ubije čoveka”, isto kao da je neko uzeo pištolj i uperio ga u vas, tako je u mogućnosti i da “oživi”.
Ovu lekovitu stranu reči bi trebalo koristiti što više, a onu drugu… – skoro nikada, pa čak ni onda kada smo izazvani sa druge strane. Vraćati istom merom, često dovodi do toga da gubimo svoj duševni mir, i postajemo poput drugih ljudi, kakvi zapravo ni ne želimo biti…
Ćutanje je isto moćno, jer i neodgovaranje, takođe je odgovor. Jedna vrsta ignorisanja, a ignorisanje boli više nego opaljen šamar. To znaju svi koji su to osećanje iskusili.
Znate li koji je razgovor najvažniji od svih? Razgovor sa samim sobom.
Zbog toga je odlična zamisao da se čovek bavi kreativnim pisanjem, jer misli samo dok su kreativne i takav tok imaju, one su smislene, prijaju nam, konstruktivne su.
Kreativno pisanje se može postići na zaista mnogo načina. Jedan od njih je da vodite svoj blog i da zapisujete misli i osećanja, verujemo da ćete pronaći mnogo istomišljenika.
Fikcija, odnosno, kratke priče ili romani, odlična su zamisao, jer dopuštaju mašti da joj samo nebo bude granica, i da u svojim delima budete ko god želite, da radite šta hoćete, i na kraju, sve se završava prema vašim idejama i željama.
Moguće da želite i tragičan kraj? To je u redu, zbog toga što je i to jedna vrsta ventila, oplakati svoja osećanja kroz fikciju koju smo stvorili.
Zapitajte se, zbog čega postoji toliko tužnih filmova i knjiga, u kojima “uživaju” ljudi širom sveta, iako isplaču reku suza gledajući i čitajući?
Samo se prepustite svojoj kreativnosti, i začudićete se kuda će vas taj put odvesti, možda u predele mašte vašeg uma za koje i niste znali da postoje..?
P. S. Ostale korisne i zanimljive informacije o obrađenoj temi, možete saznati u članku na engleskom jeziku, kliknite OVDE.
2 Comments
Anna · May 1, 2021 at 12:54
Oprastam se od tebe. Moram.
Nemogu vise da budem deo tvog zivota. Nemogu vise da budem deo tvoga pakla. Nemogu vise da ti sudim niti da te zalim. Niti da nalazim hiljadu opravdanja i razloga da te ne mrzim ili da te ili da te zalim; pa da nekako sebi olaksam. Nisam ti ni majka ni otac. Nemogu vise da nosim tvoje terete niti tebe da u svojoj masti punu tuge, prekora, i patnje, gledam, gledam tebe samog kako pod njegovom tezinom padas i ustajes. Sve ovo predugo traje.
Vise i neznam dali je to tvoja odluka, svakog pojedinog dana iznova, sumnjam da je to vise tvoj izbor. Ti nemas vise izbora. Nekako mislim da si ti vec jako dugo daleko od toga. Sve mi to lici samo jos na tvoje borbeno prihvatanje svega, svakoga dana iznova. Tvoj Pakao je i beg iz njega. Kad si u njemu, zaboravis na njega. Na sve. Dusa ti je zarobljena. Nema tebi izlaza ni spasa. I ja te nemogu da spasim. Ponekad milsim da ja sve ovo samo sanjam.Pa kako bog moze u jedan zivot da spakuje toliko tuge i toliko muke. Prepustam te bogu. Ti si njegova briga. JA moram biti sretna. Sretna za moju decu. Ja im to dugujem. NEmogu biti u tvom zivotu i biti dobra majka. To je neuklopljivo. Ostavljam te i placem nadajuci se poslednji put za tebe. Hranicu tvoje telo dok jos mogu.
Nirvana · May 1, 2021 at 19:51
Reči leče dušu. Hvala na podeljenoj priči i iskrenim rečima. Možete nam slati priče, ne samo u obliku komentara, već i tako da ih objavljujemo zasebno na stranici “Priče”, sa potpisom autora. Email adresu možete pronaći na stranici KONTAKT.