Vođenje dnevnika – tehnika samopomoći

Da li je vođenje dnevnika jedna zastarela ideja i ko to još radi? Iznenadićete se – mnogi, a možda nije loše ni vi da započnete. Tekst je posebno namenjen ljudima koji su prošli ili prolaze kroz određene emotivne nemire, nemaju potrebnu duševnu ravnotežu i mir, te ne osećaju istinsku radost i spokoj, kao što su to mogli nekada.

Ako ne pomognemo sami sebi – ni najbolji psihoterapeuti, psiholozi, psihijatri, životni treneri… – niko neće moći da nam ukaže na to da za sve postoji izlaz, rešenje, prihvatanje, pomirenje, ili drugim rečima: način da se nastavi sa životom i “diše punim plućima”.

Ovo je zaista široka tema, pa ćemo se fokusirati na samopomoć kod emotivnih i životnih brodoloma, putem vođenja dnevnika. Iako vam se možda čini da je to banalna stvar, kada budete počeli da zapisujete svoja osećanja i misli, i da ih jasno vidite na papiru ili monitoru kompjutera, one će izgubiti negativan naboj, oslabiti, postaće razumljivije, logičnije.

To možete da uporedite sa gledanjem nekoga ili nečega sa strane i direktno, drugim rečima – objektivno i subjektivno.

Vođenjem dnevnika postajete objektivni posmatrač svog života i time se vraćate u sadašnji trenutak – depresija nas odvlači unazad i živimo u prošlosti, dok nas anksioznost primorava da strepimo od budućnosti i mi ni u jednom pomenutom slučaju NISMO TU, SADA I OVDE.

Dnevnik i zapisivanje svega što je naš unutrašnji doživljaj, pojačava osećaj SADAŠNJEG TRENUTKA i NAŠEG PRISUSTVA U ISTOM.

To je isto kao da svakoga dana zastanete i upitate sebe: Da li sam ja prisutan u ovom trenutku – ne samo fizički, već mentalno, umom, duhom i dušom?

Iskustva ljudi koji redovno vode svoje dnevnike, govore da zapisivanje donosi PRIJATNO OLAKŠANJE. Kao da ste iz neke prepune torbe poizbacivali razne sitnice i stvari koje ničemu više ne služe, osim što vam prave bespotreban teret koji vučete svugde sa sobom.

A poznato je svima da su najteži teret upravo naše rođene misli i osećanja koja ih prate, jer sve je to skopčano. Jedno izaziva drugo i tako u krug, dok ne potonemo; zbog toga je bolje od takvih stanja bežati na vreme. Bežati – pravo u realnost, a to možemo upravo vođenjem dnevnika, kao samo jednim od načina.

1. Dnevnik pruža jasniju sliku stvari koje vas muče, opterećuju, uznemiravaju – sagledavate ih sa distance jer uvek nanovo možete da pročitate zapisano;
2. I ako ste sasvim zadovoljna osoba, vođenje dnevnika pozitivno utiče na rad na sebi – usavršavate se tako što učite iz svojih iskustava o kojima možda ne biste ni razmišljali da ne pišete – zaboravili biste ih;
3. Dnevnik pomaže da bolje upoznate sebe, svoje unutrašnje JA, želje, težnje, potrebe, strahove, brige, tuge, nadanja, očekivanja… Sve što nikome ne biste mogli reći, dnevniku možete, jer OTVARATE DUŠU SEBI SAMIMA.
4. Čuvate važne stvari i sitnice koje život znače; u trenucima melanholije, lošijeg raspoloženja i tuge, mnogo znači kada nas ogreje toplina srećnih trenutaka, uspomena koje su možda sve što imamo u tom trenutku;
5. Dok vodite dnevnik, primetićete jasno koliko ima DOBRIH STVARI u vašem životu, nasuprot onih manje lepih i loših, i postaćete ZAHVALNI ZA SVE ŠTO IMATE. Zahvalnost rađa zahvalnost, a to je osećanje koje prirodno potiskuje i negira strah, bes, mržnju i sve drugo negativno što nosimo u sebi.

Kod anksioznosti, zapisivanje je veoma korisno, jer se tada osećamo da smo zabrinuti a da tome ne vidimo razlog ni mi sami. Primera radi, oko vas može vladati savršen mir, jer se nalazite na nekom živopisnom proplanku, okruženi prirodom, svežim vazduhom, nebom… – a da u sebi osećate teskobu, nemir, nervozu… Tada uzmite svoj dnevnik i počnite da pišete. Istražite svoja osećanja, saznajte više o njima, odakle potiču, kuda vode… Kada uvidite, baš uz pomoć pisanja, da nikakva realna opasnost zapravo ne postoji, i nakon što shvatite šta vas to muči u tom miru koji vlada oko vas ali ne i u vama – osetićete olakšanje.

Vođenje dnevnika, kao i sve vrste kreativnog pisanja, sjajan su način da se oslobodimo stresa ili da to neprijatno osećanje svedemo na manju meru. Takođe, negativne osećaje možemo identifikovati, prepoznati ih na vreme, te sprečiti da se ona razvijaju tako što se pretvaraju u misli koje nas opsedaju većim delom dana.

Na kraju ovog teksta, kazaćemo samo da vođenje dnevnika ne može da vam škodi, niti da vam oduzima vreme; svakoga dana, ili kad god osetite potrebu, odvojite petnaestak minuta da se povežete sa sobom, sa svojim unutrašnjim Ja, da “razgovarate sa sobom” putem napisanih rečenica i bićete prijatno iznenađeni time šta ćete sve saznati, kao i osećanjem olakšanja koje sve to proprati nakon što sklopite korice sveske ili isključite računar.

Još korisnih informacija o ovoj temi, možete saznati u članku na engleskom jeziku, klikom OVDE.