Pomislite li možda, koliko su puta generacije rođene 70-ih i 80-ih godina prošlog veka, zavidele svojim roditeljima koji su rođeni 40-ih i 50-ih i koji su bili čuveni hipici ili Deca cveća? Podignuta dva prsta i čuveni znak Peace, obeležili su jedno vreme, koje je postalo kultno jer je ostavilo dubok trag u kulturi, gledano sa svih aspekata.

Ljubav i Mir, glavne su vrednosti za koje su se zalagali hipici, a da su svi ljudi sveta prihvatili to načelo i da su poštovali vrednosti koje su propagirala Deca cveća, ova planeta bi danas zasigurno bila daleko lepše mesto.

Kada kažemo hipi kontra-kultura, tada mislimo na kulturu koja je bila radikalno – korenito suprotstavljena društvenim vrednostima koje su vladale u to doba, dakle 60-ih godina 20. veka. To bi značilo zalaganje za različite načine života, drugačije forme rada, oblike porodice, kao i takozvani ne-karijerizam; sve je to predstavljalo novi odnos prema radu i životu generalno.

Hipici su u biti, bili protiv američkog načina života, pa su u svojoj filozofiji jednostavno odbacili osnovne poluge na kojima je počivalo tadašnje industrijsko društvo. Deca cveća su pružala otpor materijalizmu i potrošačkom društvu, a u prvi plan su isticali vrednosti bića, odnosno čoveka. I sam naziv Deca cveća potiče od toga što su gajili ljubav prema prirodi, a nenaklonost ka industriji. Simbol cveća je govorio o mirovnoj poruci, jer cveće nije neprijatelj nikome. Dešavalo se da i na surovu brutalnost policije, odgovore nenasiljem i cvećem – Flower Power, slogan je koji je značio sasvim pasivan otpor, bez ikakve agresije.

hipici
hipici

Kod hipika imamo suprotstavljen istok i zapad – dve krajnosti – na jednoj strani postoji meditativnost i duhovnost, a sa druge strane racionalistička filozofija. Zen budizam, hrišćanski misticizam, šamanizam, kao i putovanja u Indiju, Tibet i Nepal, činila su sferu duhovnih interesovanja mladih koji su pripadali hipi pokretu, koji je želeo da promeni svet.

Postoje razne zanimljive stvari vezane za Decu cveća, kao što je želja da klasičnu građansku porodicu zamene plemenom, ali i davanje novog imena, koje je u stvari značilo ono što određena osoba želi da postane, ili već u suštini jeste (ovo je običaj koji vodi poreklo od Indijanaca).

Bilo je raznih načina na koje su se hipici borili za vrednosti u koje su verovali – koncerti, marševi, protesti, grafiti, proglasi, pa i sam način života kojim su živeli. Takođe, postojala je i andergraund štampa, to su bili fanzini, samizdati, komune, zadruge, alternativni socijalni i kulturni centri…

Hipici su pre svega bili generacija ljubavi, pa otuda čuveni slogan – Vodite ljubav, ne rat! Naravno, rock muzika je neraskidivo povezana sa Decom cveća, koja predstavlja izražavanje nezadovoljstva, u želji da se „živi a ne preživljava“, da se „hoda umesto da se trči“, da se „otkriva umesto da se uči“, „da se voli umesto da se toleriše“…

Za mlade 60-ih, pripadnike hipi pokreta, obično se vezuje LSD i marihuana, tako da je u to vreme bila prava euforija, jer su ih masivno koristili i muzičari i publika. Hipi identitet je predstavljala duga kosa, koja je morala da bude razbarušena i divlja, a simbol je slobode, nazavisnosti, pobune i povratka prirodi…

Na kraju, možemo samo reći da bi svet u sadašnjem trenutku, 2020. godine, bio daleko lepše mesto da su Deca cveća pobedila i da je cela planeta prihvatila ideju Mira i Ljubavi. Njihova zamisao, iako pomalo utopistička, samo svedoči o tome da ljudska svest još uvek nije na dovoljno visokom nivou da prepozna prave, istinske vrednosti i umesto toga i dalje robuje nametnutim sistemima i normama.


Nirvana

Nepopravljivi entuzijasta... :)

0 Comments

Leave a Reply

Avatar placeholder

Your email address will not be published.