Snovi

O snovima ne znam puno, ali znam da ja sanjam mnogo češće od svake noći. Znam da ljudi, ponekad, otpuštaju svoje snove i trče za realnošću, kao da bi ona ikad igde pobegla. Ipak, kada je ja tražim, nje nigde nema.

Znam da je moj tata puno sanjao kada je bio mali. Sanjao je u krevetu, na terasi, u kadi i na wc šolji, uz kajganu i mleko, tokom svađa, a i nakon alkohola. On je hteo i želeo je, želeo je i hteo svet koji je neobuhvatljiv njegovim šakama, a ipak tako blizu ujednačenim otkucajima njegovog srca. Nekada je sanjao o kroasanima i eurokremu, o punom stomaku i okruglastim obrazima. Drugim danima je,  možda, malo više krojio priče o kariranim suknjama, vezanim punđama i poljupcima u čelo. Nije maštao o stvarima koje su dotupne i pomalo bezveze. Njih svako ima, pa i on, zato su one stvarnost a ne imaginacija. Želeo je ljubav i zagrljaje, da njegovi tabani uvek budu topli, a dlanovi glatki. Eto, o tome je on sanjao, a i o mnogočemu više. Više ne sanja, ili barem to sada radi mnogo tiše.

Sećam se da je moja mama nekada zamišljala prinčeve i princeze, tople supe i čokoladne tartove. Pravila se kao da njoj stvarnost potpuno leži, da pripada običnim planovima i nekim bezveznim malim stanovima. Ipak, njena mašta tada beše jaka, pa je i tako priznala sebe kao junaka. Ona je stvarala, u svojoj glavi, svet od ljubavi, nežnosti i razgovora, u kome se počasno mesto neće ponovo dati ogromnoj slavi. Bila je tiha i odlučna da će živeti van realnosti, u svetu bez nereda, prljavih sudova, ružnih reči, niti bilo koga ko joj se stalno beči. Sanjala je bistro i odlučno, njena kosa će uvek biti kao meka svila, a ona će postati sama sebi dobra vila. Ne znam šta se mami desilo, ali od kada ja sanjam, ne vidim da se u njoj ponovo budi neka skrivena nada.

O snovima ne znam puno, ali znam da ih svako sanja i moli se da stvarnost prestane više surovo da ih ganja. A ako nešto zaista znam, to je da ću ja sigurno jednom ispuniti svoj san.

Autor: