Zbog čega se uopšte ljudi zaljubljuju? Zbog čega su neke ljubavi dugotrajne, a neke tako bliske? Razni poznati istraživači i psiholozi predložili su nekoliko različitih teorija o tome kako se ljubav formira i kako se održava.
Najpre ćemo navesti nepobitnu činjenicu a to je da je ljubav osnovna ljudska emocija; ipak, objasniti je, nije uopšte jednostavno.
Dugo vremena se sugerisalo da je ljubav previše duhovna i misteriozna za nauku da bi je ona mogla razumeti.
Simpatijia VS Ljubav
Romantična ljubav, prema određenim psiholozima, sastoji se od tri segmenta a to su:
- Privrženost
- Brižnost
- Intimnost
Naime, ponekada se dešava da ka određenim ljudima gajimo zahvalnost i divljenje, uživamo da provodimo vreme sa njima, ali to se ipak ne može nazvati ljubavlju. Ljubav je od pomenutog, znatno dublja, intenzivnija i uključuje snažnu želju za fizičkom intimnošću i kontaktom.
Privrženost je potreba za brižnošću, koja uključuje vrednovanje potreba i sreće druge osobe kao i sopstvene.
Intimnost se odnosi na razmenu želja, osećanja i misli sa drugom osobom.
Saosećajna VS strastvena ljubav
Po ovoj teoriji, ljubav se može podeliti na dve kategorije:
- Saosećajnu
- Strastvenu
Saosećajnu ljubav karakteriše uzajamno poštovanje, naklonost, vezanost i poverenje. Obično se razvija iz osećaja međusobnog razumevanja.
Strastvenu ljubav karakterišu intenzivne emocije i seksualna privlačnost. Kada se ove emocije uzvrate, tada se ljudi osećaju ispunjenim, dok u suprotnom slučaju, kada osećanja nisu uzvraćena, to dovodi do očaja. Psiholozi su saglasni u tome da je ova vrsta ljubavi prolazna, i da traje obično od 6 do 30 meseci.
Strastvena ljubav se javlja onda kada određena osoba ispunjava vaše kriterijume o idealnoj vezi, međutim, ove predstave često nisu realne, tako da u najboljem slučaju, ova vrsta ljubavi vodi ka prvoopisanoj – saosećajnoj ljubavi, koja je daleko trajnija i kvalitetnija. Za ovaj fenomen obično kažemo, narodskim jezikom, da zaljubljenost prerasta u pravu ljubav, ili sada nisam zaljubljen, sada volim.
U svakodnevnom životu, velika većina ljudi voli da kombinuje ove dve vrste emocija, smatrajući to idealnom vezom, ali je činjenica da retki to i uspevaju.
Boje ljubavi
1973. godine psiholog John Lee napisao je knjigu The colors of Love, u kojoj objašnjava, da kao što postoje tri osovne boje, tako postoje i tri osovna tipa ljubavi, a to su:
– Voleti idealnu osobu ili Eros. Proističe iz grčke reči, i označava erotičnost ili strastvenost. Ova vrsta ljubavi uključuje i emocionalnu i fizičku strast.
– Ljubav je kao Igra. Igra ili Ludos (potiče od grčke reči, takođe), pa je ovaj oblik ljubavi koncipiran kao zabavan, i nije obavezno ozbiljan. Ljudi koji pokazuju naklonost na ovaj način nisu spremni za posvećenost i ne traže previše intimnosti.
– Ljubav kao prijateljstvo – Storge – na grčkom, prirodna naklonost. Ovo je vrsta ljubavi koja se može razviti iz prijateljstva, kada ljudi dele iste obaveze i interese i to postepeno prerasta u ljubavnu emociju.
Dalje u svojoj knjizi, Li navodi, da kao što se tri osnovne boje mogu mešati, tako se i tri osnovna tipa ljubavi mogu kombinovati, na osnovu čega se dobija devet različitih sekundarnih stilova ljubavi. Navešćemo primer za to – kombinovanjem Erosa i Igre, dobija se opsesivna ljubav; u kombinaciji Igre i Prirodne naklonosti, razvija se realistična i praktična ljubav, a u spoju Erosa i Prirodne naklonosti, rađa se nesebična ljubav.
Triangularna teorija ljubavi
U ovom trouglu, glavne tačke su:
- Intimnost
- Strast
- Privrženost (posvećenost)
Ove tri komponente mogu da se različito kombinuju i tako dobijamo drugačije tipove ljubavi. Recimo, kada se spoje intimnost i posvećenost, to može da rezultira drugarskom vezom, a strast i intimnost u kombinaciji vode ka toliko željenoj, romantičnoj ljubavi.
Po ovoj teoriji, odnosi koji se zasnivaju na dva ili više elemenata su trajniji, nego oni zasnovani samo na jednoj. Postoji i termin takozvane svesrdne ljubavi, što znači kombinovanje strasti, intimnosti i posvećenosti. Ovo je oblik ljubavi koji je najjači, međutim, u realnom životu, veoma se retko događa.
0 Comments