Ona želi crvene zidove u dnevnoj sobi, one hoće braon. Ona želi kristalni luster, on hoće brušeni metal. On želi seks četiri puta nedeljno, ona je zadovoljna samo jednom. Ona hoće četvoro dece, on je zadovoljan sa jednim.
Kao što vidimo iz svega navedenog, da bi jedan brak opstao, potrebni su kompromisi. Na mnogo načina, brak se može definisati i kao niz kompromisa, iz dana u dan, ali koje čak činimo rado – u ime ljubavi i porodice!
Kompromise se u stvari, definiše kao odustajanje od jedne stvari a u korist druge. Međutim, bitno je da shvatimo da postoji ogromna razlika između kompromisa i žrtvovanja. Poenta priče jeste – da bi par imao dugovečan i skladan, harmoničan brak, tada se mora izbeđi žrtvovanje a u korist kompromisa, koje prave obe strane a ne samo jedna.
Kada dvoje ljudi stupi u brak, metaforički rečeno, sada postoje dve glave koje misle kao jedna i tako se donose odluke. To je za mnoge ljude olakšavajuća ali za neke i otežavajuća okolnost (posebno za osobe koje su dugo bile same i naučile da drže sve pod svojom kontrolom).
Pošto je jedan supružnik doneo odluku, a drugi je prihvatio, to nikako ne znači da je njegovo mišljenje dostojnije. Na primer – u jednoj trpezariji ne mogu da postoje dva lustera. Ako partneri imaju različite zamisli o tome kako bi luster trebalo da izgleda, jedna strana će na kraju morati da napravi kompromis. Kompromis se pravi tako da bude pogodan za obe strane, a ne samo za jednu. Onda bi to bilo žrtvovanje, a to niko ne želi, zar ne?
U ovom primeru gde dve strane ne mogu da se dogovore oko lustera (primer koji može da bude apstrakovan na mnoge druge stvari u zajedničkom životu), najbolje kompromisno rešenje bi bilo da se potraži TREĆI luster, koji će se dopasti i mužu i ženi. Na ovaj način, KOMPROMIS prave obe strane.
Bitno je da znamo, da u braku, svaka odluka i svaki problem, zahtevaju kompromisna rešenja. Gotovo da je nemoguće da se dvoje ljudi dogovori o svemu. Tačke neslaganja mogu da budu razne, tako da ljudi mogu da se ne slažu oko politike, religije ili oko načina kako treba podizati i vaspitavati decu. Jedno od najvažnijih neslaganja u bračnoj zajednici je oko novca i njegovog trošenja, ulaganja. Ovao velika neslaganja, nažalost, mogu da vode ka razvodu.
Razlog je u tome, što nijedan čovek ne može da pravi kompromise oko stvari koje su za njega izuzetno važne i od suštinskog značaja. Psiholozi se slažu u tome da žrtvovanje nikako ne treba da bude sastavni deo braka.
U brak svako od nas unosi svoje strasti i ideale, koji nas čine srećnim, ali isto tako ne možemo da očekujemo da će se oni podudarati sa snovima partnera i to ne sme da predstavlja ultimatum za odnos. Najvažnija je činjenica da supružnici ne žele da se druga strana žrtvuje zbog njih, odnosno da odbace svoje strasti ili uverenja. Jer, upamtite – žrtvovanje za razliku od kompromisa, na kraju može da dovede do kraha zajednice i do kraja ljubavi.
Kada nastupi neko neslaganje, najvažniji je razgovor o tome šta je zaista važno i zbog čega. Svako od supružnika bi trebalo da ima 3 razloga o tome zašto želi da zadrži vlastitu perspektivu. Recimo, navedete tri razloga zašto biste želeli da u trpezariji imate određeni tip lustera. Jer, ne možete želeti nešto tek tako, a da za to nemate baš nikakvo objašnjenje. Za sve stvari u životu, moguće je napraviti takve liste koje sadrže 3 stavke, i onda ih partneri upoređuju, tražeći poklapanja. Tako nastaje razuman kompromis, koji može da zadovolji obe strane.
Na kraju, zaključićemo da je najvažnija komunikacija, koja mora da bude otvorena i iskrena, i da se na taj način dobija ideal bračne zajednice, u kome niko nije odustao od svojih snova i želja, već u braku raste zajedno sa partnerom, po pitanju svih aspekata života.
0 Comments