Za početak, hajde da se pozabavimo definicijom reči poliamorija – nastala od grčkih reči poly (više), amor – ljubav, bukvalno bi se prevela kao – višeljublje. Praktično, to bi značilo da jedna osoba, muškarac ili žena, imaju ljubavne želje, koje mogu, iako ne moraju nužno da uključuju intimni odnos koji je romantične ili seksualne prirode, a sve to prema više drugih osoba.
Nemojte mešati poliamoriju i poligamiju, zato što ovaj drugi pojam uključuje i brak. Poliamorija bi više značila slobodnu ljubav, nešto kao u doba hipi kulture. 😊
Sada ćemo preći malo na nauku i da pogledamo šta ona kaže o ovom fenomenu. Naime, empirijski je dokazano da su ljudi sposobni da vole i da imaju seks sa više osoba istovremeno. To ne mora da znači bukvalno u isto vreme, ali u jednom vremenskom periodu.
Iskustva ljudi su različita po ovom pitanju, i pokazuju da većina poliamoričnih osoba zapravo žudi za jednim savršenim ljubavnim partnerom, odnosno za staromodnom ljubavi. Ipak, mnogi od njih iskreno priznaju da ih jedna osoba ne može zadovoljiti.
Poliamorija, u smislu romantične ljubavi ka više osoba, zahteva dosta emotivne energije i potencijala. Često se dešava, u otvorenim vezama tog tipa, da se jedna strana zapita: Ona ne može da voli i mene i njega istovremeno, što je, u suštini, logična kontradiktornost.
Dakle, kao što vidimo, poliamoriju nije baš tako lako objasniti, kako se na prvi pogled čini. Objašnjenje bi moglo biti da se dve ljubavi smatraju komplementarnim, a ne kontradiktornim, kada ih tumači poliamorozna osoba. U tom, romantičnom smislu, izgleda da ne postoji logična kontradikcija u isto vreme, već je problem više psihološki, pošto stvara duboku emocionalnu disonanciju (nesklad, neslaganje, razdor). Ovo neslaganje proizlazi iz činjenice da po definiciji, emocije zahtevaju pristrasnost, odnosno, emotivno je veoma teško i bolno da se zamisli ljubavnik u rukama druge osobe. U prilog tome govori i činjenica, da ljudi koji su bili romantično zaljubljeni u dve osobe istovremeno, ističu da su bili zadovoljni tim iskustvom, ali da ne bi želeli da budu na drugom kraju veze; smatrali su da bi bilo skoro nemoguće da dele voljeno biće sa nekim drugim.
Kako društvo prihvata veze ovakve vrste?
Patrijarhalno društvo sigurno da ne prihvata blagonaklono kada osoba ima više emotivno-seksualnih partnera, međutim, u liberalnijim sredinama jedan od načina prihvatanja može da bude prilagođavanje već prihvaćenih normi sa romantičnom i seksualnom ekskluzivnošću, odnosno, kao povremene promene koje se javljaju u savremenom društvu.
Mnoge slobode već postoje, koje su ranije smatrane za apsolutni tabu, na primer, danas možemo sresti slobodne brakove, gde partneri jedno drugom dozvoljavaju više slobode u ličnim odnosima sa drugima, pa je i stav u vezi sa seksom dosta fleksibilniji. Takođe, primećuje se primena drugačijih izraza, recimo – umesto negativnih konotacija preljuba i izdaja, koriste se reči kao paraleleni odnos, što je mnogo neutralniji izraz.
Ipak, problem je mnogo dublji kada se radi o emocijama, i sentimentalnim vrednostima. Čak i ako bi društvo popustilo sa svojim moralnim normama, i kada ne bi postojali razlozi zašto ne voleti više ljudi u isto vreme, ostaje dilema unutar svakoga od nas – pristrasnost, ljubomora, strah, poniženje i tuga, a sve je to povezano sa činjenicom da je naš voljeni partner takođe zaljubljen u još neku drugu osobu.
0 Comments