Koliko puta nam se dogodilo da “nosimo” nešto u sebi, o čemu dugo razmišljamo, osećamo određenu teskobu, čak nas tema naših misli progoni i dok jedemo, radimo, pa čak i kada spavamo? Terapija pisanjem može biti zaista savršena samopomoć, a kako i zbog čega, saznajte u nastavku.
Ne mora nužno biti reč o nekoj opsesiji, već o na primer, dubokim osećanjima koja gajimo ka nekome ili o moralnoj dilemi koja se javlja unutar nas… Ponekad je to griža savesti, kajanje, čuveno pitanje – šta bi bilo kad bi/da je bilo, itd…
Isto tako, kao što nas “u stopu” prate neprijatne misli i osećanja, možemo biti “ugošćeni” prijatnim maštanjem, sanjarenjem, ali i to ima svoju manje dobru stranu – odvlači nas od realnosti i uvlači u svet snova. Ponekad je tako lako da se ta granica izgubi, nestane, i onda čovek postane pomalo zbunjen, ni sam ne zna gde se nalazi, u svom mikro-kosmosu…
U takvim, i sličnim situacijama, najbolje je uzeti pero u ruku, i staviti sve što osećamo i mislimo na papir, ili kako to moderno doba nalaže – na ekran računara. Kada se “izbaci” ono što nas kinji ili nas na bilo koji drugi način remeti, i kada smo u situaciji da to jasno “vidimo” u obliku slova, reči i rečenica – imaćemo osećaj da smo se poverili najboljem prijatelju, koji ima razumevanja, koji nas podržava, čuva naše tajne i ne govori ih nikom.
Posle izvesnog vremena, kada ponovo pogledate napisane reči, videćete da se vaša osećanja menjaju; naime, sve je na ovom svetu podložno promenama, pa tako i ljudska psiha. Nešto nam može biti jako važno u toku izvesnog perioda, a isti se često meri godinama, pa da ipak prestane to da bude i da izgubi snagu, da ga zameni posve novo – situacije, osećaji, misli…
Veoma je bitno ne opirati se i prepustiti se tom toku – “tecite” niz vaše misli i osećaje tako što ćete ih zapisivati, i redovno pratiti kako menjaju svoj oblik, čineći da se osećate bolje.
O ovoj odličnoj vrsti samopomoći, možete saznati više u članku na engleskom jeziku, klikom OVDE.
0 Comments